Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

18

» О војском доша на поље Цетиње » У дворове Џетровића књаза, „А књаз ти је морем утекао „Но се предај цареву везиру,

„ А дајем ти моју вјеру тврду, „Кивоту ти ништа бити неће.“ Кад разумје војвода Јакове,

Да је Црна Гора похарана, Омер паша на равно Цетиње, Удрише му сузе низ образе

И његову другу свакојему: „Авах, рече, до Бога милога !“ Пак Антуну сину говорио:

„ Отвор", сине, од пећине врата, „Да се силну цару предадемо, ујер нам више узданице нема, „Кад је Црна Гора похарана,.« Али Антун пристал' не хоћаше: „Не, Јакове, ако Бога знадеш! »Ово ти је турска пријевара, „Шњоме хоће тебе да измаме, „Да ти русу одсијеку главу.“ Ал' војвода сина не слушаше, Јер му бјеше жалост додијала, Али жалост, али суђен данак, Не мишљаше више умријети, Но отвори од пећине врата, Предаде се паши царевоме. Кад је паша видио војводу, Овако је њему говорио: „Добро доша, горска војеводо! „Одметниче цара честитога !

54()

545

500

сл сл сл

560

565