Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

20

а

А кликује браћу Црмничане. Црмничани листом устадоше,

И дођоше Виру широкоме,

У то њима добар хиндат дође Од крваве Ријечке нахије, Љуботинци на гласу јунаци, Пред њима је Петар војевода (С побратимом Ђуром капетаном, Добрљани и шњима грађани, Којино су од вазде јунаци, Пред њима су добре поглавице. Кад се двије војске састадоше На пазару Виру широкоме, Међу њима српске поглавице, Поглавице војску уредише, Уредише, војску подиготе,

На Лимјане село ударише

На тамбору царева везира,

И бише се од јутра до мрака, Тридесет и три посјекоше главе, Али Турке дићи не могоше, Јер је веља сила у Тураках, Сила веља шанце утврдила,

А бијеле куле уграбила

И бијелу насред села цркву. Но на томе боја раздвојише,

И војводе вијећ' вијећаше,

Да ми више не подижу војску На Лимјане на турском тамбору, Но на себе да чекају Турке, Ђено шанца ни затвора нема До крваве сабље и пољане.

600

610

615

620

625

630