Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

29

деле

» Од некаква књаза Петровића, „Да ми хоће изагнат везира „Ив мојега Скадра бијелога, „Па п мене у Стамбол пријети, „Да му нећу из њега утећи; „Него чу ли, травнички везире, „Хајде скупи војске шес хиљада, „Да пдемо на Карадаглију,

„Да горимо огњем свуколику, „Да робимо мало и велико

„До биљарде књаза Петровића, „ А отолен до Котора града. „Ту ћу ставит брата за већила, „За већила царева везира,

„Бе ми га је бабо оставио; „На море ћу напојит' шарина „Кад изгорим среда Црногорце, „Нећу пуштит' здраве на Приморце „40 широка поља Паштровскога, „То је моја старина п била,

» [0 ми није нисчим запачано.“ Но не рече Туре: ако Бога да, Као никад ни момоћ' му неће, Нити ништа учинити неће, Него ками вазда да га туче, Да се с булом по харему туче. Књиге иду, а купи се војска, Увози се Дрину широкоме,

А павози на Качине равне.

Ту се ситни шатор окупио, Црвен шатор од црвене свиле, Бијел шатор од бијеле свиле,

90)

100