Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

28 '

А сам собом бјеше говорио : „буку мене од Карадаглије !

» А од ње се живјети не може, » А ва њу се ништа не жнаваше. „Мене веле они моји Турци »Да немају ништа Црногорци, „Него живе у ками студени. »Ма ме моја не родила мајка, »Но кобила која хата мога, Ако нећу силу сакупити, „АКО њојзи ј.... неђу мајку.“ А ни царе не стоји залуду, Три четири књиге накитио, Једну шиље Бићу бијеломе,

А у Бићу Фатим-Беговићу, Више Бића Шеестим-Криловићу, У Невесињ бегу Љубовићу. Сад замјери, мој соколе сиви, Колико је у Бошњи градова, Седамдесет и седам градова,

· Од свакога града по сердара До тврдога Сарајева града,

За свакијем војске по хиљаду, Од тврдога Сарајева града Отолена војводу Коруна,

Сами Корун води шес хиљада. Отолен се натраг повратио, Па је једну књигу направио, И шиље је на Травнику граду А на руке травничку везиру: „Чујеш ли ме, травнички везире, „Ево ме је књига допанула

60

т0

сл 80