Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

„Изгорјеше Црничку нахију.

„Добро знади, војвода Вилипе, 185 „Црница је крило Горе Црне,

„Кад изгори Црничка нахија,

„Већ је азор мала Гора Црна,“

Ћаше Вилип купит' Цеклињане,

Ма немаше ништа, покупити, 190 Него нађе двајес Цеклињана,

Ето ти га селу Љуботињу,

И довати племе Љуботинско,

И дођоше на воду Корита.

Ту су они трудни починули, 195 А ево ти соко тица сива, „Ј

А на име Петровић-Борђија ;

И он води нешто мало друга,

Мало друга, триста Добрљана.

Још овако говори Ђорђија; 200 „Божја помоћ, моји Црногорци |«< —

„Бог ни с тобом, господин Ђорђија.“ „Благо мени, моји Црногорци,

„Кад сте ми се туна окупили!

„Дигло се је нешто Туркешине, 205 » Ту је мање него народ каже,

„Ту ни неће ни салате бити,

» Ту ни неће ни ракије бити,

»Ми ћемо их афетом прићерат',

уда се кају ђе су доходили. 210 » Но чусте ли, моја браћо драга,

„А тако ве рђа не убила!

» 2 немојте да се издајемо.

уда није нам издајника било,

„Би ни јутрос наше царство било. 215