Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

5 5 ла Књаже вуче два топа убојна Великоме Кршу Филипову, Те проламја Перкочеве куле, А разгони арбанашшку војску, А топове турске пограбио, Те п шњима Турке разгоњаше. Колико је-задобио књаже, Од Жабљака Турке отиснуо, Па му војска табор учинила. Пошто виђе скадарски везире, Да му ништа наудит не може, Велика је уредба од књаза, Тадар абер на Бојани спрема, Да му дођу убојни топови И кумпаре, што жеже јунаке, Кад везиру приспјеше топови, Пак обори шибе и кумпаре На књажеву војску на Кабљаку, Ни. с тијем му ништа не могаше, Не страшше се млади Црногорци, Но јурише на пашину војску. Вала Богу на његову дару! Да је коме било погледати, Како -грме топи и лубарде, Изнад војске пролећу кумпаре, А пушкама ни јесапа нема, Гађу Турци на књажеву војску. Црногорци за то не хајаху, Но кроз војску пролијеће књаже, Војницима књаже говораше: „Не бојте се, моји Црногорци, „јунаштво је слабо у Турака,

80

85

90

95

100

105