Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

42

„Но јуриш'те, славу задобијте. »Да који би натраг побјегнуо, „Је отиде своме вилајету,

» Он оружје никад носит' неће,

„Него стидну женску опрегљачу.“

А кад чуше млади Црногорци, Алакнуше, Бога споменуше, Зашто бјеху радиј погинути Но с' од свога застиђети књаза, И код њега славу изгубити. Тада момци јуриш учинише, Један другог грдно укорише, Околише Перкочевић-кулу.

У кули се затворили Турци Ђегођ бјеше бољи чаркашџија, Арбанаса љута убојника, _ Гађу Турци огњем из пушака, И тама је кулу притиснула, Пушке пучу, падају јунаци, Црногорци страха не имаду, Но прегињу као мрки вуци, Пак до зида кули дотрчаше, Али Турци кроз мазгало гађу, Црногорци за зид се ватају, · За грлиће турскије пушака, На двије их поле преламјају, А кад турске пушке изломише, И танке им куле саломише,

Кроз кућишта те се мијешаше, _

Излијећу тада Црногорци, Ноже ваде, а сијеку главе, А узимљу свијетло оружје,

110

120

130

135