Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

341.

Опет смрт драге и драгога.

Да се драга врло миловала, На једној се води умивала,

О један се пешкир отирала. Једно љето нико их не знаде, Друго љето сватко их сазнаде; Савнаде их и отац и мајка. Мајка не да, да се драги љубе, Већ растави и мило и драго. Драги драгој по зв језди поручи: «Умри, драга, доцкан у суботу, «ја ћу јунак рано у недјељу." Што рекоше, то пи учинише: Драга умре доцкан у суболу, Драги умре рано у недјељу. Укопаше једно до другога, Кроз земљу им руке саставише, А у руке зелене јабуке.

Мало време за тим постајало, Више драгог зелен бор израсте, А вишг' драге румена ружица; Па се вије ружа око бора, Као свила око ките смиља.

10

34... — 16, 87. 4. нико п. 5. сватко и. 6. сазнаде ми. саранише.

15)