Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
"256 319.
Смрт Ивана и Јелине,' 07
(18 СИЊА — У ДАЛМАЦИЈИ).
Даа се драга из мала гледала:
Иве једно, а Јелина друго;
Кад су драги за љубљење били,
Онда Иве Јелини говори:
«О Јелино, драга душо моја! 5 «Просићу те, оћеш за ме поћи»
А Јелина њему говорила:
«0 Иване, дражи од очију!
«Ти ме проси, ја ћу за те поћи;
«Ма ћу питат миле моје мајке, 10 «Оће ли ме мајка дати за те.»
Иде Јела двору бијеломе,
Пака каже милој мајки својој:
«О старице, мила моја мајко!
«Мене проси Иве дите младо, 15 «Оћеш ли ме дати за Ивана 7»
Мајка њојзи јесте говорила:
107) Ова шјесма и све три за њом иду међу пјесме јуначке, или барем међу оне између женскијех и јуначкијех; али их ја за то овдје мећем, да би се боље видјети могло, не само како су о једној стварп различне пјесме постале, него и како се једне пјесме по народу различно пјевају. Смрт Омера и Мериме (Мерјеме или, управо, Мејреме) ја сам први пут чуо у Тршићу 1803. године од једнога Турскога циганина из Босне, који ју је уз гусле пјевао; по том сам је слушао од млого жена п дјевојака у Маџарској, пи имао сам је сад преписану од много руку, из којијех сам изабрао ове три; но све ми се чини, да ни једна није онако добра, као што сам је први пут чуо.