Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

с

/, 343.

Смрт Омера и Мериме.

Даоје су се замилили млади: Омер момче, Мерима девојка,

У пролеће, кад им цвета цвеће, Кад им цвета зумбул и каранфил; Упази и једна мала стража, Мала, стража Омерова мајка,

Па беседи Омерова. мајка: «Мили сине, Омер момче младо! «Ти не љуби Мериме девојке. «Лешшом ће те оженити мајка, «Лепом Фатом новога, сердара; «Још је Фата од рода богата. «И тебе ће потпомоћи благом.» Ал беседи Омер момче младо: «Прођи ме се, моја мила мајко: «Није благо ни сребро ни злато, «Већ је благо, што је срцу драго. То не слуша Омерова мајка, Већ на силу оженила сина,

ИП на силу довела девојку.

Кад је било вечер по вечери

И младенце у ложницу свели, Ал' беседи Омер момче младо: «Ло Фато, ала ти си лепа! «Моја Мера није тако лепа, «Ал је Мера срцу моме драга. « Ој Бога ти, Фатима, девојко · «Донеси ми дивит и артије,

>»

10

20)

~ > о