Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

«Ово је греб побратима мога, «Идем се зањ Богу помолити." Оста Иве на гребу Јелине, Иду свати двору у наприда. 82 Ал се' од Иве нико не досића, Веће Манда његова дивојка, Пак је она тијо бесидила: «„Нут', дивере, златни мој прстене! «Стид је мене на те и гледати, 90 «Камо л' није с тобом бесидити: «Гди је нама Иван ђувегија '" Онда свати натраг се вратили, И нађоше Ивана млађана; Мисле они, да је занимио, 95 Ал се Иве с душом раздилио Од жалости за Јелином својом. Ту ми лепи гребак ископаше, Поред Јеле Иву укопаше, Кроз земљицу руке саставише, 100 А у руке румену јабуку, ек се знаде да су драги били. Малено је вриме постајало, Из момка је зелен бор никао, Из дивојке винова, лозица, 105 И Фата се бору за огранке, Ка' дивојка момку око врата. Мили Боже, на дару ти Фала! Бог убио и стара и млада, Ко раставља два мила и драга. 110