Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

Бој

Од Лознице па до Трбушнице, Све би ја то јунак оборио Са мојијем челикли наџаком.»

Како су по том отишли и отели ђевојку, па кад су дошли на Раковац, није и ћео Пуљо скелеџија да превезе:“)

Не да Пуљо брода на Раковцу: Не ће Пуљо гроша ни дуката, Већ он иште лијепу ђевојку Тавну ноћцу за вјерну љубовцу. Како им је после ђевојка (као млада) побје-

гла ит.дД. 6) Како се некакав спремао да разбије сва-

тове и да отме ђевојку, па дозивао слугу Ристивоја (кога ја познајем):

«Ристивоје, моја вјерна слуго!

Седлај, слуго, два коња витеза:

Мене Вилу, тебе Ластавицу;

И понеси шоцу Исламову,

Ти објеси шоцу о рамену,

А табанџе метни у зобницу;)

Да идемо, слуго, на Рудине,

Да сретемо кићене сватове,

Да отмемо лијепу ђевојку,

Ако нама Бог и срећа даде,

Те отмемо лијепу ђевојку,

Бољом ћу те, слуго, оженити" —

8) Раковац је мали поточић, који се у свако доба године на сваком мјесту може прекорачити; а Пуљо (коме је право име било Вучић) био је мали човечић, и сједио је с кућом крај Раковца.

") Тако је оправна!