Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

___разбили главу, па га послије мотили, да не иде Турцима на тужбу:

Ћор-бОпасоју по Тршића дају,

Ћор се меће, ни гледати не ће

Већ он иште Гњилу Коренићку

Да узимље ђумрук од лонада.

Оваке се смијешне пјесме и данас често спјевају по народу, но будући да нијесу ни од каки важни и опште познати догађаја, зато се и не разилазе на даље, него ђе постају. ту и остају док се и не забораве; зато мислим да је вриједно о њима још мало поговорити. Из ови неколико комада види се, да се оваке пјесме спјевавају понајвише око женидби, кад се штогођ смијешно догоди, н. п. кад се сватови посвађају, па коме разбију главу или га одадру батином по леђима (али да који падне мртав, онда се шаљива пјесма, не би пјевала); кад коме побјегне жена; а особито кад се женидба поквари, или кад отмичари остану јалови. У Тршићу је била за неким Живаном Гргуревићем млада из Клубаца. од Кујунџијћа, која. је имала лијепу сестру, још ђевојку код мајке, па негђе у шали рече некоме Митру Мијаиловићу (или Терзијћу), да ће му је поклонити, и почне га звати својаком, а он њу свастиком. Послије тако дугога, својакања и свастикања један пут у селу на комидби зовне Митар ивановицу свастиком, но она, или будући нешто љутита и онако, или Јо] се пред комиоцима учини срамота, да, Митар, на кога су често у селу викали, да краде (особито прасце и јагањце), њу, која је била из поштене куће у поштену доведена, зове свастиком, не прими