Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

трн

Кововско и околни крајева, као и те мјесто ће (н. п. те те нама заденути кавгу), и добрем мјесто добром (н, п. ја се надам добрем берићету ; и погледа ка, бијелем Сењу. Ово се говори и по Ресави и по наији Јагодинској), и друсто мјесто друштво (н. п. Како му је измешано друсто; тако се говори и нумсто, брастоп т, д.) д) Дште, били, липи, бида, то је у Ерцеговачком нарјечију само у пјесмама, мјесто д'јете, б'јели, л'јети, б'једа.

Што се тиче старине наши пјесама, ја би рекао, да имамо старији женски, него јуначки; јер јуначки пјесама мало имамо старији од Косова, а од Немањића нема старије ниједне; а међу женскима може бити да и има и од иљаде година, н. п. међу Краљичкима, Додолскима и т.д. Ја мислим, да су Србљи и прије Косова имали и јуначки пјесама од старине. но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су готово све заборавили, што је било донде, па само оданде почели наново приповиједати и пјевати. Осим ови у П. књизи наштампани старији пјесама, од Косова ја сам још слушао пјесму о женидби светога Саве (како га је отац ћео на силу да ожени, и био му довео ђевојку, а он није ћео, већ побјегао у калуђере), и о женидби краља Вукашина; но за сада нијесам се могао намјерити на човека, који би ми и по реду лијепо могао казати. Качић“ има неколико пјесама о Немањи ио другим краљевима и заповједницима нашим; но оно нијесу

1) БНахсоуог цеодт пагода омшзкота, и Меса па Мрсест. Ова је књига и прије штампана, но у мене је од ове године.