Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

О БИН Обрадујеш од срца породу; Немаде се једно мушко чедо, Но с' имаде једна змија љута: Како змија паде на земљицу, Једнак змија у дувар одмиле.» Таде краље 'вако беседио: «Вала Богу на његову дару!» Тако стаде за седам година, Но беседи змија из дувара: «О мој бабо, од Будима краље: Што ти чекаш те не жениш мене '» Мрда краље тамо и овамо, Још овако краље беседио: «Моја змијо, мој удни породе! Ко ће дати за змију девојку '> Но овако змија беседила: «О мој бабо, од Будима краље.! А ти иди ка Призрену граду. Од Призрена цару честитоме, Цар ће дати за мене девојку.» Кад то зачу од Будима краље, Он оседла коња Ластавицу, Па се меће јунак на другога, Право оде ка Призрену граду;

Цар га у Шризрену дочека како се најљепше може, и пошто су пили вино три бијела дана, узмучи се краљ како ће споменути цару за ђевојку, и цар позна да се он нешто узмучио, па га запита, што му је, а он му онда приповједи све дојакошње пореду;

Но овако царе беседио: «Чујеш мене, краље од Будима!