Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

Па

година не имао од срца порода, а у десетој години ловећи дошао на некакав извор, те се напио воде, па се заклонио за јелу; у том дођу на воду три виле, па пошто се и оне напију воде, стану се разговарати о краљу и о тој његовој несрећи, онда рече најстарија вила:

«Да зна краље како ја што знадем,

Да сакупи Будимске девојке,

Да донесе млого суо злато,

Да саплете ону ситну мрежу,

Ситну мрежу од суога злата,

Да је баци у тијо Дунаво,

Да увати рибу златнокрилу,

Да јој узме оно десно крило.

Опет рибу у воду да пусти,

Крило да да госпођи краљици,

Нек изеде оно десно крило,

Једнак ће му трудна, заодити.»

Кад то краљ чује, он одма отиде у Будим,

и тако (исплете мрежу, те је баци у Дунаво и увати рибу златокрилу, и одрезавши јој десно крило, пусти је опет у воду, а крило однесе краљици, те га изједе, и одма остане трудна:

Носи бреме за годину дана,

Дође време бреме да се има,

Немаде се једно мушко чедо,

Но с' имаде једна змија љута;

Како паде змија на земљицу,

Једнак змија у дувар одмиле.

Тад" отрча краљица госпођа,

Па овако краљу беседила:

Камен, краље, да се обрадујеш'!