Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

ОХХТУ

сам га само, гдје би се по етимологији морало изговарати, као у Њемачком језику оћ; а мјесто чистога, ћ (особито у туђијем ријечима) нијесам га смјео писати: по овоме се може дознати, за што на страни 975. у пјесми 346. стоји: Хоџе и амије. На. страни 314. у пјесми #06. наштампано је валаа мјесто валаха.

Да би се пјесме боље разумјети могле, код многијех сам назначио откуда су. Код којијех стоји: од Дубровника, Од онијех сам гдјекоје ја писао у Дубровнику. но од чељади, која. нијесу оданде родом (јер прави Дубровчани — старосједиоци — немају данас никаквијех народнмијех пјесама), а највише ми их је написао од своје мајке Г. Јово Ламновић, који се родио у Новоме у Боки од родитбља из Фоче у Ерцеговинти, а. прије 23 године, као дијете, дошао у Дубровник, гдје и сад тргујући живи. Тако се слободно може рећи, да су оно готово све праве Ерцеговамке пјесме, које су гдјешто по приморскоме начину и говору окренуте. Код којијех стоји: из сорњега приморја, оне сам гдјекоје ја писао по Паштровићима и на Стањевићима од жена, из Побора и из Маина, а највише ми их је написао, као и много још другијех драгоценијех ствари, Г. Вуко Врчевић, који је родом из Рисна, а сад сједи у Будви. Многе од онијех пјесама познате су ило сусједној онуда Црној гори. У правоме предговору више ће се говорити како о помагачима у скупљању пјесама, тако и о онима, који су ми их помагали преписивати и штампати.