Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

охху

Може бити, да би овако са, суштествителнима ваљало састављати и она прилагателна Турска имена, која се не склањају, н. п. мор долама, ал бињиш, кара зулови, варакли преслица, шимширли вретено ит. д; но ја сам их за то овако оставио, што 69 овака прилагателна имена и уговору могу додати свакоме суштествителном имену; а на страни 605. у пјесми 747. узето је оваково прил. име и послије суштествителнога: «На главу калпак самујрли“, п ово је учињено, само да се у сриједи стиха добије трохеј. На страни 353 у пјесми 462. саставио сам за то «од били-биљура», «од мавипируза», п «од икрли-мерџана»>, као и на страни 629. у пјесми 756. «у «л=ћергелету», што нијесам Знао, да ли се ова сушт. имена и без овијех прилагателнијех говоре. Били и цркли може бити да нијесу праве Турске ријечи, него да су од налшијех по Турски узете, прво од бијели = били, а друго СА стакло== цнло (као што се товори цкли се,-и икленица == стаклена чалша.)

5) Знаке, којима се назначују чије ријечи (,), понајвише сам метао, али у пјесмицама, које се о говором једнога лица почињу, а друго. му по том одговара, гдјешто су пометани различно, а на највише мјеста нијесу никако, н. п. на страни 183. у пјесми 258. и на. страни 595. у пјесми 691. назначене су овијем знацима ријечи само другога“ лица, које одговара; на страни 431. у пјесми 576. назначене су и првога и другога; а на страни 423. у пјесми 564. као и у многијам другима, нијесу ниједнога. Ако се ови знаци у почетку могу метнути, као што су метнути овдје на страни 431.