Srpske svetinje u Palestini

цео Јерусалим, Елеон, Абурис и на део Зајорданских Планина. То би била, кратко, суво и непотпуно изражена судбина српског манастира у Јерусалиму, наша najeeha и најзначајнија светиња у Палестини, која је и , тако, далеко од наше земље, кроз векове била сведочанство наше славе из прошлости и у далекој доказ да се, како пародна песма каже, »знаде е смо царовали«. Али то није све што је наша прошлост у Светој Земљи оставила. Солидарно са српским владаоцима њој сууказивали поштовање и српски првосвештеници. Свети Сава, први српски архиепископ, као што смо видели, откуппо је манастир Светог Јована. Први српски патријарх Јоаникије (1346 —1354), познатп Душанов саветник и првосвештенпк, није изостао иза оснивача српске црквене самосталности ни у пажњи према Палестини. Он је тамо подигао две цркве: једну Светом Илији, на Гори Кармелској, на којој је, некада, како се у Библији прича, Ахаб позвао све синове Израиљеве и вчетири стотине цророка из луга, који једу за столом Језабелиним« те им је Свети Илија изобличио Бала и показао моћ Господњу; и другу на Гори Табору, на којој ie било Преображење Христово. Но док о нашеи манастиру Светог Аранђела знамо бар нешто, дотле о овим нашим светињама, задужбпнама првог српског архаепископа п првог српског патријарха, не знамо ништа као да никад нису ни постојале. У свима српским манастирима Свете Земље билп су калуђерп Срби и у свима је вршено богослужење на српском језику. Српске књиге Светог Аранђела често се помињу у нашим споменицпма. Но сем свега реченога српскнх је калуђера било, п у другнм палестинскпм манастирима. Попменце се помињу у манастиру Свете Богородице у Синаји, у који је још Свети Сава долазио, који је српска краљица Јелена са синовима Драгутином и Милутином богато обдарила и у коме је, крајем XIV века, био игуман Орбин, по имену Јоаникије. Један посетилац Синаје недавно мп је казивао да и сад тамо има старих српских књига, али да се врло слабо чувају. Српских је књига било и у манастиру Рајиту, манастиру Светог Саве Освећеног и можда у још ком. 0 српским калуђерима у палестинским манастирима водкли су бригу српски првосвештеници и слали им српских књига и других потреба. Такоје манастиру Свете Богородице на Синаји послао српски серески митрополит Јаков 1360. године : Часловац, Припвснац.

9