Srpski književni glasnik

4 СРпски Књижевни. Гласник.

кутњем старешини, па је привуче ка огњишту. Син седе и узе савијати цигарету. Жена поче стругати рибице, које беху у кориту.

Луца се много нагну, а кад поново проговори, глас јој поста непоуздан, као да је много заморна.

— А ти си писа да ћеш доћ.. тако... до десет данг

— A јес! приварио сам вас!.. тако! импровижада (изненађење).

-— A био сп око цилог свита 2

— АД не око цилог, али далеко у Омерику!

— Видио си пуно паиза (земаља)!

— Пуно!

— И црних људи 7

— И жутих!.. А је ли јематва (берба) била добра!

— А ниј! Крупа обила винограде! Имали смо само тридесет барил вина и шеес уља!

Након трећег одморка, Јурета спусти глас:

— А ке нбва (Шта је ново)

Мати не одговори, он додаде:

—- А ке нбва е Марицом ““:..

— А маг

— А ниј добра нова! одговори жена шапћући.

Јурета устаде и узвикну:

— (0, Госпе од Анђела! Шта је

— A добро ниј, ниј ниј! понављаше жена одричући главом, па се усправи и дубоко уздахну. За муке Исукретове, ма, шта је 7 Шта не говориш Је болесна 7

— Била...

— Ах! Је... умрла“

— Је!

Јурета се спусти на столицу. Зелен у лицу, за неколико тренутака блесасто гледаше матер, па једва изговори:

— Је истина, ма“

— Је! потврди она и обриса рукавом око. Дуго је младић јецао узвикивао: «Ма, ма!» Најпосле запита:

— А шта је било, за ране Исусове