Srpski književni glasnik

18 СРПСКИ КњижеВвнНИ ГлАСНИК.

спазиемо једног човека затурепе главе с нечим сјајним у рукама налик много на флашу. У брзо црвена пега забележи на зеленој травици место победе греха над побожном намером...

У осталом овакав зао удес није задесио само овог чортавог сељака. У хладу под брезама, па често и у блату под јалацима крај пута наилажасмо п на друга тела.

А ево где се на пола иструлелој греди одмара некаква дружина: стар Јеврејин у војничком шињелу, грдно велике браде и беле косе, и још три, четири намрштене прилике, више мање сумњива изгледа... Стари Јеврејин, види се, тек што се се њима упознао. Један из дружине нагиње се и виче му на уво:

— Мичи се ти од нас, војниче. Ниси нама прилика. Иди, иди!

А-ја-јај! Ја сам глув, не чујем ништа... А што сам пре у бубањ ударао... А-ја-јај, како сам ударао у бубањ.

Мрки дугоња полако се диже с греде, дограби старца. за јаку и обрну га путу. Поштена бушка снажне руке показа старцу шта се од њега хоће. 2герабив торбицу, и страшиво се осврћући, старац брзо загамбуља стазом. Види се, да се тек сад присетио да се намерио на људе, који уз пут не продају зјала, већ који имају свога посла. Богомољачка војска има своје заостале и попадале, а ово су мародери. Седећи на греди, ова нас дружина погледа мрко пенод очију као орлови. Само један буцмаста лица, обучен у женску реклу, изгледа весео, па чак и шаљив.

— Шта је, господо, изостали сте7 — пита нас он. — На ето, — одговара. преко воље мој сапутник пролазећи мимо, — меркамо нећемо ли натрапати на

какав посао... — А на какав“ — Па ми емо чистачи, џепове чистимо, ~— одговара Андреја Ивановић сасвим мирно. — Гле ти њега, сивога сокола! — Да се ниси подемевао! | ПО Андреја Иваповић се брзо окрете. Његове чудно-