Srpski književni glasnik

Књижевни Листови.

27

нема ни од добрих политичара у политици. Али није тешко разумети —- баш и без даљег упоређивања с политиком — да је и та корист коју од ње имамо велика.

Потребна старим, критика је још потребнија младим књижевностима. Старе књижевности, као одрасли људи, пмају своју прошлост, своје искуство, своје однеговане и утврђене навике, које их даље воде њиховим путем онако као што правац цеви даје правац зрну које из ње излеће. Разноврени утицаји који на њих належу имају мање маха над њима; а неправилности које никну у њиховој властитој средини брзо подлегиу моћној, широкој, укарареној струји која их стално носи одређеној мети. Младе књижевности, које немају утврђена тока, нити рђавим утицајима могу дати тога отпора, ако немају нечега да их води и чува, изложене су свима опасностима, унутрашњим и спољашњим, које могу да прете књижевности. Које су то опасности, чита се на сваком листу књижевне историје. Рђави нагони, који се крију у народу као и у појединцу — ако не осете надзор и стегу, избију у тренутку на површину. Као коров на њиви коју нико не надгледа, све рђаво што има клицу у земљи, и све рђаво што ветар доноси са стране, може да избије у Једном тренутку, у другом да набуја, у трећем да се рашири: порочне наклоности, нездраве тежње, незреле мисли, опасне заблуде, изрођен, подивљао укус, полутанство, шарлатанизам, индустрнализам. Скоро свако је зло у највећем степену прилепчиво, јер скоро свако, на жалост, примамљиво; оно, кад је ту, хвата око себе и шири се, и по површини и по слојевима, док год му се на пут не стане; то и јесте проклество које се везује за рђаве ствари што и њихови даљи утицаји могу такође бити само рђави. Но оно има и даљи домашај. Из једне области оно прелази у другу, из књижевности на онога који се њоме храни. Каква је књижевност, такав је и њен даљи утицај на њено доба. Зна се, међутим, да је тај утицај врло често био врло велики; да је књижевност изазивала душевна расположења н друштвене покрете од