Srpski književni glasnik

о )

30! Српски Књижевни. Гласник. највећег значаја; да је често утицала и на појединости у навикама и начину друштвеног живота; као што је неко духовито рекао, живот често подражава слици живота. За некада чувени роман «Риналдо и Риналдини, племенити арамбаша», доказано је да је у младим људима. пробудио вољу за хајдучијом и неке заиста навео да подигну разбојничке чете Кад је Русо подигао глас против жена које за своју децу узимају дојкиње, матере су. почеле одлазити и у Оперу с децом на сиси. А после Бајронових «Лара» и «Гусара», Европа је била пуна других Лара и Гусара, који су не само удешавали своје кравате према Бајроновим, но и примали расположења и мисли његових јунака, њихов морални кодекс, онај кодекс по коме је отмено било презирати људе и тражити за то накнаде у љубавним сластима или, како то Меколи каже, мрзети евога ближњег, а волети његову. жену. Примера за овакве утицаје има на свакој страни друштвене и књижевне историје. И ти утицаји данас, кад мање више чита цео свет, све су чешћи и све јачи.

Из овога јасно излази да књижевности, нарочито младе књижевности, и због њих самих, и због њихових даљих утицаја, не треба, у колико је год то могуће, оставити без регулатора. Публика сама, међутим, тај регулатор не може бити. Она, рекли смо, може у дужим роковима, после многих покушаја и многог лутања, после изгубљеног времена и већ претриљене штете, ако. јој нико не би дошао у помоћ, да се на крају крајева и сама извије из невоље, да јој и сама нађе лека; али, у даном шренушку, она је пасивна и без одбране. Њој и онима који је састављају оскудева, у највећем броју случајева, свака лична критика; младим публикама, као што. је наша, наравно још више но старијим. Публика прима све што јој се даје: шарлатанске производе, дела без уметничке вредности, наопаке теорије, штиво шкодљиво, штиво бесмислено, производе најниже врсте. Шта више, могло би се рећи да код публике остављене самој себи, нека књижевна врета има тим више успеха што је нижа.