Srpski književni glasnik

Ј <

–

КонфеРЕНЦИЈА Мира.

се признати да их је у том расположењу у неколико подржавало и држање самих најмеродавнијих чинилаца. На два месеца пре друге ноте, дакле у време кад је у Петрограду расположење других влада већ било познато, Стед, велики апостол мпра, био је примљен у аудијенцију од цара и показивао се пријемом одушевљен.' Министар иностраних дела холандски, отварајући седнице Конференције, изјављивао је наду да ће делегати, по свршетку Конференције, моћи рећи, да је из сале за решавања изишао мир који ће своја доброчинства распрострети на читаво човечанство. Џа чак и сам председник Конференције, руски први делегат Стаал, није могао на ино, него да у свом говору опет, нарочито и на првом месту, не истакне идеју мира. Потражити најподеснији начин да се народима осигурају доброчинства правога и трајнога мира, говорио је он, то је главни циљ наших решавања. Отуда конференцији и име Конференција Мира, које јој је инстинкт народни дао још пре него што су се владе решиле да је тако назову.

Свуда се дакле истиче мир и опет мир. Па кад су, и поред програма који је онако мало обећавао, говор и понашање елужбених личности били таки, је ли онда чудо MITO CV пријатељи мира објављивали као добар знак што ce Конференција састаје у једној земљи којом влада девојка и што су сматрали да ће мирно место Хаг мирољубиво утицати на расположење делегата7 Ови добронамерни пријатељи мира сметали су е ума да се, у политици озбиљних држава, ствари ове важности не расправљају према личном расположењу делегата, и да делегати у Хагу нису имали да буду ништа друго него тумачи својих влада, које раде по престоницама — дакле далеко и од мирпога Хага и од Краљице-Девојке.

Услед овакога држања службених личности, непоевећено јавно мнење очекивало је мпого више него што је, по програму, од. Конференције требало очекивати. То је повукло за собом потребу да се доцније, по свршетку

(') УУ. 1. Stead, On fhe eve of fhe Раупатоет ој Редсе.