Srpski književni glasnik

ДА. СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

%

кулар. Нота од 20 децембра ca задовољетвом констатује да су, п јавно мњење и владе, предлог царев примили са изразима највеће симпатије и одобравања: али она одмах за тим меланхолички додаје да је, од времена прве ноте, више држава повећало своје убојне снаге. Пред таком појавом, она сматра да је допуштено питати се, да ли државе и сада још сматрају да је моменат подесан за велику међународну дискусију предмета из првога циркулара 2

За ову другу ноту у опште се може рећи да показује и мање полета у тежњама и мање поуздања у успех него ли прва нота. Бојазан да cume можда неће бити: веома расположене ни према једној, ни. према другој од основних идеја царевих, нарочито је јасна. Трагови сумње у успех очевидни су на самом програму. Првобитна идеја о одржању мира не само да је ублажена, или по готову деформисана, него су, у цељи да Конференција бар до неког резултата дође, у програм унесене ствари о којима у првој ноти није било ни помена. Тако је на пр. сада предлагано да сз одредбе женевске конвенције о заштити рањеника у сувоземном рату прошире и на поморски рат, и да се, на оепови пројекта бриселске конференције од 1874, пзраде нова правила за владање ратничких страна у сувоземпом рату. У програм једне конференције која се, и се поносом и с хвалом, називала Конференцијом Мира, унесени су предмети који се директно односе па рат. И да би пронија била потпунија, судбина. је ваљда хтела, те је, као што ћемо доцније видети, Конференција Мира доиста најпози гавније резултате дала баш на домену рата!

Такав је дакле био програм по коме Je Конференција имала да ради.

Но при свем том што је задатак Конференције, Y погледу одржања мира, другом нотом сведен у најекромније границе, пријатељи мира ипак нису изгубили своје одушевљење. Они су своју кампању и после друге ноте наставили са истом енергијом као и пре. У осталом, мора