Srpski književni glasnik

~ КонфеРЕНЦИЈА Мира.

станка конференције није ни дошло, али и јавно мњење п политички људи имали су времена да се на саму идеју навикну.

Данас је исто питање изнесено у блажој форми, али је ипак сваки осећао да је оно, ма и тако скучено „још врло компликовано.

Пре свега ваљало је водити рачуна о неповерењу које је руски предлог, поред све вере у цареву личну лојалност, изазивао код разних влада. Осем ове, било је још и других тешкоћа. Тако нпр. садања убојна снага многих држава не стоји у сразмери са њиховим становништвом, а нова политика тих држава изискује да се то стање измени. То је случај са Сједињеним Државама Северне Америке, које, под утицијем нових империјалистичких идеја, теже да своју убојну снагу повећају између осталога и повећањем сувоземних и поморских ефектива. У сличном положају, бар по тежњама својих политичара, налази се п Италија. И она има сразмерно мању војску но што по евојој популацији и политичким претензијама својим тежи да има. Шведска са своје стране има застарелу војну организацију, јер је она, у главном бар, и данас још онака каква је била пре две стотине година. Кина, Сијам и друге државе још, у приближно су сличџим околностима.

Питање је дакле било хоће ли Русија у свом предлогу водити рачуна и о овим ситуацијама, и како ће рештити тешкоће које оне изазивљу. Ако просто предложи одржање садањега стања, она ризикује да изазове несавладљиву опозицију ових држава које неће хтети пристати да садањи 5/а/их дио одрже. Ако ли пристане да се учини изузетак за неке, онда за које“ Неће ли такво попуштање према једнима изазвати компетиције других, које би, саме, може бити пристале на з/аи5 дио, али које га више не могу примити ако се њиховим суседима доџусти да га измене. Осем тога, ако се некима допусти измена садањега з/атих деко, онда у којој ће се мери то учинити7 Хоће ли се за основу, при измени,