Srpski književni glasnik

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига Ј], БРОЈ 2. — 16 феБРУАР, 1901.

ГИЛЛА.

1. Освану и Петров дан.

_ Устадох сувише рано. Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту. На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава, да ће се на Петров дан раздавати награде добрим ђацима, и прочитати, ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље. Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе: да ли сам у опште прешао из петог разреда у шести, илп сам остао да поновим испит из кога предмета. Слабо сам се учио. Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто, да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех. У једном дечјем листу који сам примао изађе једна причица смишљена мојом главом п написана мојом руком. То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од ода.

«Ви почињете и песмом и причом. Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.» 'Гако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили,

6