Srpski književni glasnik

о СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

криво што виде да знам оно што она није рада била да. знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи ce да се не изда сасвим.

«Il он све то видео, молим те!» рече удаљивши се прилично од мене, и припрети ми претом; а на лицу јој опет се указа осмех.

Менп се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата. Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало! Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као п сада — опет би то псто било! Куд сам могао да завирим у њено срце, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити на чисто се осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, пемађаше лепе речи пп осмеха само за мене, већ п за друге момке.

Одох за њима; па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона. Кришом метнух. један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.

< Шта. ти је тог упита ме Гила.

— Ја знам! одговорих кратко. Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.

– Што си љут 7

Није истина. – Мислиш, не познаје се то. Истина, шта ти је то у устима».

He могох даље да издржим, већ попустих.

Хоћеш ли. упитах је, и извадих пуну шаку из џепа. Дадох нешто њој, а нешто Милици.

Оне престадоше радити, па узеше бонбоне, и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.

Милица. узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима држећи усне још онако отворене.

На шта ово мирише > упита.

lo Ja по нужди само обраћах пажњу Милици, и

и А