Srpski književni glasnik

ПОЛИТИЧКА И ЈАВНА ПРАВА ЖЕНА. 451

питање: да ли жене према уставу америчком имају право гласа 7 Надлежни суд је донео своју одлуку и решио је ово питање на штету њихову. У 1814 најпосле дошло је ово питање пред највиши суд Сједињених Држава и опет је оно решено, да жене немају право гласа. У 1890 примљена је била територија УУуошште као држава. Уставом ове државе дато је право гласа и женама. Конгрес Сједињених Америчких Држава није дао никакву примедбу на ово. Покушаји су били чињени исти и у држави ГСтаћ-у и Вашингтону, али данас жене имају право гласа само y Wyoming-y n Капзаз-у,

Посредно право бирања. До сад емо проучавали законодаветва земаља где жене врше или могу вршити право политичког гласања под истим условима као и људи ; остаје нам сад да видимо да ли се допушта жени да учествује у изборима посредним гласањем.

Први овакав случај сретамо у Аустрији. У Аустрији се законодавна власт дели између парламента царског (Калтећаrath) m месних дијета. Све атрибуције законодавне које не припадају Рајхерату остављене су дијетама : краљевина, кнежевина из којих се саставља Цислајтанија. Овде жене имају право бирања, али оне га врше преко својих пуномоћника које наименују од своје стране у том циљу. Но жене овде не могу бити биране у Рајхерат, што је опредељено изрично по закону, а немају ово право, пређутно, за дијете.

Посредно ово право гласања жене имају у Шведској и учествују посредно у саставу горњег дома. У Италији удовице и жене раздвојене могу пренети ова права на једног од чланова своје породице попуњавајући му висину порезе, да би могао стећи право гласа.

Месни. зе јдоветттепт. Ово је реч енглеска и овако је примљена као термин у науци; она означава евако учешће у мееној администрацији што га имају представници друштвени, а не чиновници централне бирократије. СФера послова. ве еоуегптепе месна је, на првом месту стоје месни економски интереси, и само у другом реду долазе атрибуције јавног реда и поретка.

20%