Srpski književni glasnik

ПОЛИТИЧКА И ЈАВНА ПРАВА ЖЕНА. 453

борима, док у месним даје јој се то право. Тако је у Белгији и Румунији.

И тако, као што смо из овог излагања видели, у месном зејеоуегптеп(-у женама је дано почасно изборно право у Енглеској и њеним колонијама, у Шведској, Исланду, Финланду и Русији; у сеоским општинама у Аустрији, Пруској, Саксонекој и Брауншвајгу; и најпосле у двема државама Сједињених Америчких Држава: УУуошшта-у и Капзаз-у. Сем тога жене уживају право гласа у школским установама у Норвешкој и у петнаестину Сједињених Америчких Држава.

Право да могу бити биране дато је женама само у школским установама (Енглеској, Норвешкој и престоници Шведске и у нешто мање од половине Сјед. Амер. Држава); при друштвима за помоћ сиромасима (у Енглеској, Шведској, Финској) ; за чланетво и часништво општинско (у Wyoming-y a Kansas-y); y Русији само при сеоским скуповима, у Аустрији, Пруској жене које бирају могу гласати само преко пуномоћника.

Јавна служба. Две су врсте јавне службе: административна и судска. Само се код ове прве могу поставити између разних атрибуција граничне линије. У судској елужби све су дужности озго па на ниже степени који имају исти карактер; све оне представљају извесну делегацију непосредног суверенитета: њихови носиоци, ма какав им ранг био, директни су представници величанства било владаочевог било народног, а у чије се име правда врши. Из тога се види да ниједна судска дужност не може бити приступачна женама, сем у држави УУуопшше-у.

И тако ми видимо да жене врше службу као лекари, учитељице, надзорнице казнених завода, управитељице разних завода, при пошти и телеграФу, при администрацијама школским итд., а данас је расправљено и то питање да жене могу бити и адвокати.

Као што смо из ових кратких бележака видели, законодавно кретање далеко је од тога да је ово питање решено; оно је само донекле отпочето; свуда оно има исту