Srpski književni glasnik

468 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

вићевог „Школеког Надзорника“ (опет представа за ђаке), премда бих о њему најрадије говорио. Интересирало би ме још и то: какав утисак ове представе имају на децу. За чудо, она коју сам улицама сретао, кад су из позоришта изишла, нису ништа говорила о стварима које су тамо видела. Бар ја нисам чуо, а трудио сам се да будем индискретан. У толико ми је више жао, што то нисам могао гледати, како би се рекло, „на лицу места“. После, судећи по публици што је прекрилила позоришни трг, то су били сами малишани. Ја не знам шта обухвата растегљиви израз „за ђаке“. Има ли ту из гимназије и виших женских школа 7 Ако нема, ваљало би покушати и износити и одраслијима нашу драмску класику. Тада би тек предавања у позоришту допуњавала предавања у школи, којима би представе служиле као најбоља очигледна настава, ако се већ те конФеренције не би завеле, у зимским месецима, за циклус наших старијих писаца, и за нас велике, као што се ради у других паметних народа. Ствар је врло интересантна, и грехота је што је управа овако олако узима, као у осталом и све друго. Том лакомисленошћу компромитује се једна потпуно здрава идеја која се са нарочитим правом може ставити у задатак Народног Позоришта, пошто осим њега друго пемамо.

Остали нови комади су најпре „Бабје лето“ од Мелака и Халевија (ко је онај пакосник који је управи прочитао МеШас Мајлах 7 Него и то је боље од оног „Валхачија“, како су једном назвали тог сеиротог човека, пишући му некролог), и „О туђем хлебу“ од Тургењева, кога су нам сад први пут хтели показати и као драматичара, заборавивши да ми већ поодавно имамо његову драму „Месец дана на селу“.

Та два комада нису била у плану управином, или у ономе што код ње врши дужност плана, него су искрела изненада. Она за них није ништа знала, кад је објављивала репертоар за ту недељу, јер би сасвим природно њих објавила, а не неке петнаесте комаде. (В. број „Позоришног Листа“ од 51. пр. мес.) Као извињење за Ty из-