Srpski književni glasnik
476 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
велик психолог, па знати главне узроке који воде гледаоце, мушке и женске, пред слике сецесијониста. Опасност је дакле у томе, што ће раслабљени и покварени укуе публике задржати дуже уметност на егранпутици, те ће ова уједно негативно утицати на своје доба.
То би била једна од главних мана у данашњем сецесијонистичком правцу: прљавштина и нискост. Не треба криво разумети: пагана non sunt (трга — што год је природно није ерамотно — али пајтаа је широк појам, и уметност га мора сузити и разумети као узвишену истину, а не као евакидашњу простоту, па чак и као силом тра жену простоту. А узвишеност се — ма ко шта рекао увек може довести у склад с природом и истином. И ако рука уметникова не може стати на пут да гледалац пред његовим делом има уз своје мисли и разне примисли прљаве, опасне и ниске жеље — он не мора бар силом натуривати гледаоцу таке примиели; шта више, он може често својим радом и необразована гледаоца дићи до лепших, чистијих осећаја. Не бих ово наглашавао,“ да је то само узгредна црта нове школе; то је много више, то је управо тачка, у којој се — ма да, као што рекох, не знају јасно правца — скоро сви слажу; то је главна карактерна црта.
Друга једна карактерна црта, која се код многих сецесијонистичких радника истиче, то је еимволисање и алегорисање. Тога је, како знамо, било и до сада, кад мање, кад више; али данас као да је достигло свој врхунац. Претераност је опет реч којом морам обележити символисање у Сецесији. Нећу се пребацити, ако рекнем да су од изложених слика нове школе обично половина еимволично приказане; a нећу се пребацити ни ако додам да ћемо од њих ретко којој погодити семисао, док не позовемо каталог у помоћ. То символисање тако је апстрактно, да ја не могу замислити машту која би била у стању домашити идеју уметникову.“ Често сам бивао у прилици да посумњам, је
4 Леп пример за ово је споменута Климтова елика „ФилосоФија“, а исто тако и његова „Медицина“ која је ове године изложена била у Сецесијонистичкој изложби у Бечу.
MN а,