Srpski književni glasnik

О Српском ЈЕЗИКУ. 191

немогуће објаснити, зашто се у њихових суседа православних та црта изгубила. Јер када се колонизација почела кретати према Босни са југо-истока, где и јесте право легло јужноме дијалекту, на север, православно-јекавеко етановништво, које је одатле долазило, нпаходило се у додиру опет са православним икавеким становништвом и предавало им црте својега јекавекога говора; мухамедовачка пак насеља остала су међу њима као икавеске оазе (исто онако као и католичка), јер се, сумње нема, у њих икавизам, уколико се православно становништво удаљавало од њега, јављао у исто време и као специФичка црта језика Срба-мухамедоваца. Само тако можемо разумети, како се икавизам одржао у њих до данашњих дана; јер да није било у њих свесне употребе те језичке црте, она би се морала изгубити под притиском јекавизма. Али не треба мислити да Срби-мухамедовци где их год има и где тако говоре представљају староседеоце (њих има на пр. и у Црној Гори, где су они такође икавци). По свој прилици када су Срби-мухамедовци употребљавали редовно и м. B y једноме крају и када се та црта језичка везала за религију, тада се она могла даље ширити, предавати и осталим. Мисана шибалс 1 вреди ово и за католике, само што су они по језику могли бити већином — чакавци. Докле се пружао икавизам на исток — сада нам није познато, као уопште много што шта из наше старе дијалектологије. Обично се мисли, да је та граница ишла реком Босном, али ни то није поуздано, и ако се зна да босански писци ХУП в. већ пишу у тим крајевима јекавски. Овоме смета то, што у западној Србији, око Дрине, а тако исто у источној Љосни око Саве има остатака од икавизма, те треба решити, како се та црта јавила: да ли се она у Подримљу самостално развила — што је мени врло сумњиво — или су је собом колонизатори донели. Ако је ово последње — онда, одакле су они Да ли са источне дринске обале или из којега западнијег краја босанског итд. Док се ово не испита — не може се ништа поузданије о томе рећи.