Srpski književni glasnik

2 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Нађе, идући тако, једног сиромашног сељака на њиви где ради, и назове му Бога.

Марко стане се њим разговарати о овоме о ономе, док тек уз разговор рече:

— Како би било кад би сад устао Марко Краљевић, па да дође к теби 7

— То већ не може да буде, вели сељак.

— Ал' баш кад би дошао, шта би ти радиог

— Звао бих га да ми помогне да окопам овај кукуруз! нашали се сељак.

— Ал' кад би те он позвао на Косовог

— Море ћути, брате слатки, како те Косово енашло! Немам кад да одем у чаршију да купим соли и опанке деци. А да видиш нема се су чим ни купити.

— Добро, брате; али знаш ли ти да је на Косову пропало наше царство, па треба Косово осветитиг

— Пропао сам и ја, мој брате, горе не може бити. Видиш да идем бос... А док ме стегне плаћање пореза, нећу знати ни како ми је име; а јадно ти ми Косово!

Наиђе Марко на кућу једног имућног сељака.

— „Помози Бог, брате!...

— Бог ти добро дао! одговори овај, и гледа га сумњиво.... А од куд си ти, братег —

— Из далека сам, па бих рад да прођем овуда, да видим како живе овдашњи људи.

И овоме Марко уз разговор помене како би било кад би се Марко Краљевић опет појавио и позвао Србе да свете Косово.

Слушао сам ја да се неки лудак пре десетак година издавао за Марка Краљевића и учинио нека злочинства и крађе, те га осудили на робију.

— Јест, слушао сам и ја то; него шта би ти радио да се јави прави Марко, па да те позове на Косовог

— Дочекао бих га, дао му доста вина да пије, и испратио га лепо.

— А Косово