Srpski književni glasnik

<

КРАЉЕВИЋ МАРКО.

а не знаш да литерарни стил настаје тек појавом тропа и ФИГура !

— Па шта ћу сад“ Нити ме Бог позива натраг, нити овде могу опстати.

— Заиста незгодно! умеша се председник, као забринуто. — Врло незгодно! рекоше истим тоном и остали.

— Шарац ми код једног сељака на исхрани, одела и оружја немам, а понестало ми и блага.... рече Марко у очајању. — Врло незгодно! понови сваки од присутних по једанпут.

— Кад бисте имали добре жиранте, па да некако узмете новаца на меницу! — рећи ће говорник.

Марко не разумеде.

— Имате ли добрих пријатеља овде у месту

— Немам овде никога до Бога,

Нема мени побратима мога, Побратима Обилић Милоша, Побратима Топлице Милана, Побратима....

Хтеде Марко још ређати, али га онај говорник прекиде:

— Доста би била двојица; не треба више!

— Него, мислим се нешто... — поче председник замишљено, важно, и застаде трљајући чело руком, а после краћег ћутања обрати се Марку с питањем:

— Је си M HMCMeH?... Умеш ли читати и писатиг

— Умем и читати и писати, вели Марко.

— Мислим се нешто, како би било да некако поднесеш молбу за неку службицуг Могао би негде молити да те поставе за практиканта.

Једва се Марко објасни с њима шта је то практикант, и на крају крајева пристаде, јер му рекоше да ће на годину имати по шесет седамдесет дуката, а он јунак не имађаше паре ни динара.

Написаше му молбу, дадоше му пола динара за марку и пола динара да се њему нађе у певољи, ако би му што