Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 15

Ове речи одјекнуше у срцу Евгенијином и падоше на њ свом својом тежином. Поштена као нежан цветак у шуми, она није знала ни за начела овога света, ни за варљива умовања, ни за соФизме; она, дакле, прими евирепо објашњење које јој отац намерно даде о банкротству, не казујући јој разлику између ненамернога банкротства и банкротства намернога.

— Па зар ви, оче, нисте могли предупредити ту несрећу 7

— Мој се брат није ни обраћао на мене; у осталом, он дугује четири милиона.

— Колико је то милион, оче упита она с безазленошћу детета које мисли да може лако наћи оно што жели.

— Милион 7 рече Гранде. То је милион комада од двадесет суа, а пет комада од двадесет суа чине пет динара.

— Боже! узвикну Евгенија, како је мој етриц могао имати четири милиона Има ли још кога у Француској који може имати толико милиона“

Чича Гранде гладио је браду, смешио се, и брадавица на његову носу чисто се ширила.

— Али шта ће бити с мојим рођаком Шарлом 7

— Он ће отпутовати у Индију, где ће се, по последњој жељи свога оца, потрудити да стече имања.

— Али има ли новаца да отпутује тамо“

— Ја ћу му платити пут... до... јест, до Нанта.

Евгенија обисну оцу о врат:

— Ах! оче, како сте ви добри!

Она га је толико љубила да је готово стид било Грандеа, кога је савест помало гризла.

— Треба ли много времена да се стекне један милион 7. упита га она.

— Па, рече качар... ти знаш колико је наполеон; e педесет хиљада наполеона чине један милион.

— Мама, ми ћемо палити у цркви свеће да му Бог услиши жеље.

1 Од Сомира до Нанта има од прилике један сат железницом. Пр.