Srpski književni glasnik

Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Госпођа. Гранде застаде на етепеницама да чује разговор између Шарла и свога мужа. Евгенија, емелија HO њена. мати, попе се два басамака више.

— Шта је, синовче, тешко вам је7 Шта ћете, илачите, то је природно. Отац је отац. Али треба се помирити с несрећом која нас снађе. Ја се бринем о вама, док ви плачете. Ja сам, видите, добар сродник. Но, но, будите храбри. Хоћете ли чашицу вина7 Вино не стаје ништа у Сомиру; овде се вино нуди као у Индији шоља чаја. Него, настави Гранде, ви сте у мраку. То не ваља! не ваља! треба човек да види шта ради.

Гранде приђе камину.

— Гле! узвикну он, стеаринека свећа! Где су до врага нашли стеаринску свећу 7 Ове би ми несреће дигле и кров над главом, само да угоде овоме момку.

Кад чуше ове речи, мајка и кћи уђоше у своје собе и легоше у постељу, брзо као кад се поплашени мишеви разбегну у своје рупе.

— Госпођо Гранде, ви као да имате читаво благог рече Гранде улазећи у собу своје жене.

— Драги мој, сад се молим Богу, причекајте, одговори јадна мати уздрхталим гласом.

— Нека иде до ђавола тај твој Бог! одговори Гранде гунђајуђћи.

Тврдице не верују у будући живот; за њих је садашњост све. Ова реглексија баца страшну светлост на садашње доба, у коме, више но у ма које друго време, новац влада законима, политиком и нараветвеношћу. Установе, књиге, људи и доктрине, све је у завери да поткопа веру у будући живот, на који се друштвена зграда ослања већ осамнаест векова. Данас, данас је мртвачки сандук прелаз кога се мало ко боји. Будућност, која нас је чекала се оне стране Медилет-а (опела), пренета је у садашњост. Дочепати се рег јак ев пејаз земаљекога раја раскоши и таштих уживања, претворити у камен своје ерце и мучити евоје тело ради пролазних уживања, као што су се некад подносиле муке ради вечитог блаженегва, то је данас општа мисао,