Srpski književni glasnik

28 СРпоки КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

„Смешни су ти твоји људи. Скупили се у гомилу, те гњаве један другог; а погледај шта је места на земљи; он показа руком далеко на степу... И непрестано раде. Зашто, за кога Нико не зна. Гледаш како човек оре и нешто мислип: ето, он ће у зноју, кап по кап, искапати своју снагу на земљу, а затим лећи у њу и иетрунути у њој. Ништа после њега не остаје, ништа он не види од своје њиве, и умире будала каква се и родио...

„дар се он само зато родио да прочепрка земљу и заклопи очи пре но стигне да гроб себи зачепрка7 Зна ли слободу7 Разуме ли просторију етепег Раздрагава ли његово срце разговор морских таласа Е—е! Он је од рођења, па кроз цео живот, роб и ништа више. Шта је он у стању да учини од себе Ништа; сем да се утопи, ако се мало опамети....

„А ја сам, ево види, за својих педесет осам година толико свачега видео да, кад би се еве турило на хартију, не би стало у хиљаду торби као што је та твоја. Чик погоди где сам све биог Не можеш. Ти ни у сну ниси сањао таквих места у којима сам ја бивао. Тако и вреди живети: ићи, ићи — више ништа. Немој се дуго бавити на једном месту; што ће ти тог Као што се дан и ноћ вечито витлају око земље, избегавају једно друго, исто тако избегавај и ти разговор о животу да ти живот не омрзне. Јер ако се даш у мисли, омрзнуо си живот. Тако увек бива, то се и мени десило. Е—е! Десило, соколе!...

„Лежао сам у тамници, у Галицији. Једном, од туге, наметну ми се мисао: зашто ја живим на свету7 А у тамници је тешко, соколе, те још како тешко; и туга ми чим ми се поглед отме на прозор — обујми срце и стеже га као клештима. Ко да каже зашто човек живи7 Нико, соколе! Не треба се о том ни питати. Живи, па то ти је! И шетај, и око себе гледај, па те неће туга никад обурвати. Тада у мало што не затегох свој рођени појас. Тако је то!

„Хе! Разговарао сам с једним човеком. Напрасита. луда, ваш Рус. Треба, вели, живети не тако како би ти хтео, већ како је Бог рекао. Буди, каже, покоран Богу, па ће ти