Srpski književni glasnik

468 Српски Књижевни Гласник.

у ред. Главна проба морала би по правилу бити сасвим као представа, ако се хоће неке користи од ње, али у нашем је позоришту прва представа главна проба. А како ни после прве представе нема драматургове критике, то у том општем нереду, који је захватио еве, почевши од послуге па до гостију што се врзмају, звани и незвани, по позорници и по сали — глумци и глумице покушавају, са извесним правом, да се провуку о што мање труда, као ђаци који ће прећи у разред најзад и са тројком као и са четворком. Додате ли овој елици, која је свакад била мање више десператна, да наше позориште нема главног машинисте, управо нема никаквог, да нема сценеристе, да нема декоратера, да нема врховног гардеробара, да нема евог кројача, онда имате кључ за разумевање што нашем позоришту овако иде, а уједно видите п која је најпреча брига свакој управи. Ова се данашња није замислила пред овим скоро потпуним невршењем правог задатка позоришног, него је прегла свом снагом да начини -— камените степенице пред уласком. Па ја се

питам шта би радила четири инжењера, да их је нешто.

судбина. довела на позоришну управу, кад четири призната драмека песника њихов посао раде“

Недостатак уметничког руковођења представама у Народноме Позоришту доста се јасно осетио, кад смо прошле сезоне гледали дружину Српског Народног Позоришта. Остављајући на страну какве је врете, хармоHuja која се опажала у игри евих тих глумаца и глумица сведочи да TO српеко позоришно друштво преко границе стоји под једним истим утицајем довољно јаким да преоблада над личним иступима п особинама поједиHama. To ce констатовало, почевши од говора, нагласка, што је у свих једнако (готово и покрет), до оног што је важније, до хармоничног удела, свих у целокупном утиску комада. На овај се начин могу многи комади спасти, (што не значи да ће публика добити тачан појам о писцу); а код нас, напротив, многи једино стога и пропадају.

| |