Srpski književni glasnik

68 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

бројао је и делио новац. Слика се звала После представе. То су били глумци из Молиерове трупе.

Доиста, свако вече, после представе, сви они што су сачињавали трупу, од директора па до простог статисте, скупили би се да преброје приход. Цела би се сума поделила на неколико делова; број је био унапред одређен и увек исти. То је било деоничко друштво са управитељем кога би оно изабрало, а сваки је могао бити управитељ кад на њ дође ред. Овај начин поделе добити, као што знате, не постоји више ни у једном позоришту; позоришта данас имају, с једне стране само једног „господара Фабрике“, то јест директора, и е друге стране раднике, то јест глумце. Тај начин се сачувао још једино у Француској Комедији, која. је увек била, која је и данае, друштво у ком су сви учесници једнаки, у теорији, с различним правима. Треба ли да напоменем да се овако друштво у којем, како економисти кажу, сви управљају свима, оснива на републиканском принципуг То је нека врета републике чији би управитељ био покретан председник.

Но, за време старога режима, мисао ни у ком облику није могла угледати света док за ствар није добивен пристанак краљев. Тако је било за књиге, тако, и у толико пре, за позоришта.

Последица. тога била је та да је краљ имао права да поставља извесне услове под којима је желео да позориште ради. Он је имао права да га контролише, упућује, нагони да тежи извесном идеалу који њему, краљу, изгледаше најбољи. Он је то могао не само по праву но и благодарећи доброчинетвима којима је обично обасипао своју верну трупу. Он је ту трупу позивао у двор одакле би она одлазила обасута богатим даровима. Других пута, он би јој из своје краљевске благајнице давао, четири пута годишње, већу или мању помоћ. То је било оно што ми данас називамо субвенцијом.

Данас је позориште тако исто слободно као и књига, као и новине, Али суверен или, ако више волите, влада, још помаже извесна. артистичка предузећа, и као што свака лич-