Srpski književni glasnik

СРИНСКИ КЊИЖЕВНИ ТИ ГЛАСНИК.

Књига Ш, БРОЈ 2. — 16 Јул, 1901.

ПРИЈАТЕЉИ.

ЦРТИЦА ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ.

Зором стиже чељаде из Мирковићеве у Ламбетину кућу. Стаде на врата, отвори их широм и пружи врат према огњишту.

— 0(-ој Петре Ламбета! — викну плачевним, а јаким и звонким гласом. — (-ој, — одазва се домаћин искрај огњишта.

— Да ти је здраво глава, умрије нам ноћас амиџа Марко...

Петар Ламбета узви се, као да га неко ножем прободе и скочи са свога мјеста. Објема рукама удари се у раздрљена. преса и, колико га грло служи, зајаука:

— Куку, брате Марко, куку мене за тобом!

И, онако необучен и необувен, потрча Мирковића кући. Удари и преко дрвља и преко камења, само да час прије стигне. А баш му ноге као да су окрачале, па поред свега упињања не може да потрчи. Само каска, а у каскању једнако се бије у преа и једнако виче:

— Куку, брате Марко, главни мој пријатељу, куку за тобом...

Најпошље упаде у Мирковићеву кућу. Стаде и тупим погледом погледа у једну ћошу, гдје је лежао мртав Марко, са прекрштеним рукама на прсима. Он право полети томе мјесту. Загледа се у Марково лице, у оне склопљене очи, па зашкрипи зубима и јаукну. Ничице паде по мртвоме Марку и поче га грлити и љубити. Поче му тепати, дози-