Srpski književni glasnik

132 СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК.

његове (аустријекога дома) независне државе.“ Сад се сетимо, да је тај патент издао „Фрања ПЦ... краљ Узарске. Ческе, Хрватске“, и. добро заметимо, да Хрватска не долазп заједно у титули се Угарском, него од ње сасвим независно, пак ћемо појмити, колико грешимо, говорећи у Србији пи. пишући непрестанце, п као за опкладу, о „аустријској држави“, о „аустријској царевини“ и 0 „а стријском. суседству.“ Зар смо у истини још увек тако романтични да пуку титулу сматрамо државом, царевином, суседом 7

„Лустрије“ није дакле било ни пред 1804., ни после ње, те се г. 1867. не могаху погађати, на једној странџ, Аустрија, а на другој Угарска, како то редовно слушамо и говоримо, него се те године погодила немачко-мађарска мањина. Хабебуршке монархије, како да место аустријско цара она завлада словенском већином, и како да збрише политичко п народно обележје Чешке пи Хрватске. Ето то је тај гласовити „дуализам.“ Пишемо „дуализам“, јер немачко-мађарска подела није успела створити две државе, од којих би се једна п даље звала Аустријом, а. друга Угарском (Мађарском), него јој је једва пошло за руком да створи дее сфере политичком. утицаја, једну за Мађаре под пменом „земље (у множини) круне св. Стевана“ а другу за Пемце, под пменом „краљевине и. земље (у множини) заступљене на царевинском већу.“ ИП још се каже да је то „дуализам!“

Лена и неспретна европска кабинетска дипломација наравно не види и не зна ништа од свега. тога, те данас, онако на пречац царевину Хабебуршку крети АустроУгарском, као што ју је до 1567. без разлога пи против права називала Аустријом. Али народна дипломација, која најпре рачуна се потребама, правима и тежњама милијуна, па тек онда с ћефовима и прохтевима појединаца, види у великој подунавској монархији средње-европску федерацију, која је и „дуализмом“ 1867. учинила ипак велики корак напред, јер је баш тај „дуализам“ морао признати особност, пидивидуалпост, Галицији међу „краљевинама