Srpski književni glasnik

МАЂАРИ И ХРВАТИ.

1; Од три самосталне наше народне државе — Бугарске, Србије и Црне Горе — Србија је без сумње у најтежим

политичким приликама. То сви знамо, а п онај који не зна, осећа ипак последице тога факта. Али једно као да пи не знамо п не осећамо, на име, да је положај Србије постао овако тежак, па п несносан, понајвише нашом кривицом, пли бар с нашега неразбора и с наше политичке неумешности. Овај нам час није дакако на уму, да тој кривици судимо, II то наше незнање доказујемо, већ ћемо само упозорити па то, да она држава, на коју се у Србијп већ одавна гледа као на главни, ако не једини извор све наше народне беде п неуспеха, није ни Лустрија, ни Аустро-Угарска, просто зато, што таких држава нема у суседству Србије. Аустријом се законито и разумно могу називати само две покрајине Хабебуршке монархије: Горња п Доња Аустрија, од којих је само Горња (с главнии градом Линцом) чпего немачка, док у Доњој пма преко пола милпона Словена (Немци признаше у самом Бечу 102,000 Чеха). Пар Фрања П, узимајући године 1806. име цара аустријскога, место досадашњега имена цара немачкога, пизрично је прогласио, да то пме даје владалачком аустријском дому, о нп по што свим кјаљевинама и. земљама којима тај дом влада, ако се у патенту п велџ, да се нова царска титула узима „из обзпра на

1 Налазећи да српско-хрватском споразуму неће ништа сметати, ако ми будемо знали тачно хрватско политичко гледиште, а и они наше, ми доносимо овај интересантан чланак нашег хрватског пријатеља, г. Степана Радића без икаквих измена. Г. Радићу је дана пуна сдобода да у овом чланку истакне хрватско државно-правно гледиште на супрот угарском. Ур.

Q*