Srpski književni glasnik

136 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

изим оних предмета, који су краљевини круне св. Стјепана пи осталим земљама Његовога Величанства зајелнички...“ постоје још и други предметп.., гледе којих се овом налодбом признаје потреба заједничког законодавства п заједничке владе за све земље круне угарске, биће нам јасно, да уговарати тако о најважнијим државним пословима (државне финанције, пошта, брзојави, железнице, одбрана државних граница) могу само суверене државе. У осталом о Угарској нико п не сумња да је држава, па кад та Угарска тако уговара с Хрватском, она признаје и њој државну сувереност. Нагодба то п изрично признаје, кад у чл. 59. велп да су „краљевине Хрватска п Славонија политички. народ имајући. посебан свој територи;.“ Већина хрватских политичара, у племенској својој заслепљености и у једностраној или слабој политичкој спреми, тумачи тај члан тако, да тобоже ни по нагодби нема у Хрватској Срба, јер је, кажу, у Хрватској један „политички народ“, а тај може бити само хрватски. Али ту је ствар за вазда прекрасно решио Др. Мих. Полит—Десанчић, кад је „уједињеној хрватској п српској омладини у Загребу“ (4.—16. децембра 1896.) упутио пипемо (штампано у књизи „Народна Мисао“, Загреб 1897., стр. 268 ло 271), у ком, уз остало, стоји и ово: „...Хрвати би ваљало, да се окану теорије о политичкоме пароду хрватском, те да називају свакога Хрватом, који је у Хрватској рођен, јер IO. TI LM NR M народ не може ништа друтшо знНачити, Доли држављанство и ирипадност којој држави, а никако народност, којој когод припада. Ако се пак хоће ла каже, да која народност даје обележје тако званом „политичком народу“, 70 би и Срби били једнако тај политички народ као и Хрвати, јер Срби и Хрватп стоје у Троједници (Хрватској) према другим сепорадичним народностима у тако огромној већини, да они тај политички народ сачињавају. Иначе ако би се узела теорија о политичкоме народу, као што а узимају Мађари, то би Буњевци и Шокци у Бачкој и Хрвати у Међумурју морали бити МаГари, против чега свест п српска и хрватска просведује.“