Srpski književni glasnik

158 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

у питању национална борба, као што је ова у Маћелонији, ту историјска права не помажу, ако нпесмо способи да радом створимо погодбе које ће словенском живљу олакшати живот п обезбедити бољу будућност. Само се таквим радом постиже зближавање. У прошлости треба да тражимо, не права, јер би то био знак да сами нисмо ништа у стању да урадимо, него, напротив, подстицај за рад, у коме можемо пмати успеха само тако, ако се будемо чували старих грешака и заблуда. А најтежа. је међу погрешкама, због којих је српско племе до сад страдало и страда, — сепаратизам. Интерес народног нам опстанка у будућности захтева да је се једном ослободимо.

Ако се оцене без предубеђења историјска факта, данашње стање у Маћедонији и досад учињене погрешке, јасно је п без нарочитога. коментара, где је слаба страна закључка које је г. Рогановић свео у ово неколико речи: i „Без икаквих CKDIBeHIX Ie-biI, држећи се праведне европске политике п имајући у виду само равнотежу балканских држава, ми тврдимо да би то био акат највеће правде, ако би се Маћедонија и Ст. Србија, по решењу европских држава, доделиле Црној Горп или ако би се за главара аутономне Маћедоније пи Ст. Србије поставио један од црногорских кнежева, као што је Криту за поглавара постављен грчки краљевић. Црној је Гори дужна у овом помагати Србија, а Црна Гора би, са своје сгране, дужна била помагати Србијп да добије Босну и Хум са пзлазом на Јадранско Море, јер би се тек тим путем достигла равнотежа држава на Балканеком Полуострву.“

Изложивши све ово, г. Рогановић препоручује црногорској влади да се обрати свима европским кабинетима актом, у којем би категорички захтевала да се ово питање реши.

Као у многом чему, г. Рогановић се вара, кад предвиђа да би се овоме противила Аустрија. Напротив она би се радовала овој радњи, јер би она, овако како то предзаже г. Рогановић, годила само њезиним интересима из