Srpski književni glasnik

и

ОЦЕНЕ ПИ ПрРИКАЗИ. 157

вништво је у њој шарено и по народности, п по вери и по цркви, п по тежњама; словенски је живаљ најмногобројнији, али подељен по цркви на патријаршисте п егзархисте, а по теадшњама на Маћедонце, Србе и Бугаре. Како стоје бројни односп међу њима, то се не може знати, јер се онп непрестано мењају. Тако је фактичко стање и негирати га могу само они који воле да затварају очи пред петпном, кад им је непријатна. Што се до њега дошло, и покрај свих ранијих повољних погодаба да се у овој важној области обезбеди српском живљу надмоћност, крива је дипломација обеју српеких слободних држава, Србије и Црне Горе. Необавештена о националним одношајима у Турској, она је превидела, у чем је био значај покрета против патријаршије, који је у Маћедонији имао словенски карактер, те с допустила да му Бугари, ставивши му се на чело, даду своје обележје. Тим покретом изазвана борба, у којој су п Маћедонци под вођттвом Бугара, принели доста жртава, крунисана је потпуном победом. Заједничка борба, испуњена напорима и жртвама, зближава. Успомене на њу у толико су учееницима драже, што је она довела до установе Егзархата који је њих ослободио јелинскога притиска, а њихову потомству обезбедио неколике битне погодбе да може живети безбедније. Из тих су се успомена формирале нове традиције које су, код оног дела словенског живља што приста уз Егзархију, полагано потискивале старе које су чисто српске. „Имати заједничке успомене на славу у прошлости, заједничку вољу у садашњости, имати заједничких успеха у прошлости, хтети их имати још у салашњости, ето то је битна погодба да се створи један народ. Човек воли сразмерно жртвама које је поднео и невољама. које је претрпео.“ Бугари су врло тачно схватили значај ових истина које је Ренан тако речито исказао, па су према њима одређизали п правац своме раду, док смо се ми, у место да радимо, заносили славом предака, заборављајући што нас је још наш неумрли Доситије учпо, да славу своју треба од себе почињати. Где је