Srpski književni glasnik

СРПОКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

КњигаА ТУ, БРОЈ 3. — 1 новеМБАР, 1901.

ПУТУЈУЋЕ ДРУШТВО. „Мајсторија козе пасе“. Срп. нар. пословица. ГЛАВА ПРВА.

У којој је описан виновник несреће путујућег друштва, који Је узрок, што је оно дошло у ћор-сокак и у моментану. новчану оскудицу.

Па сад ла човек верује овом гуравом свету! Ко би икад рекао, да ће и он, Љубивоје, изневерити своје светле идеале; да ће напустити „даске што значе свет“ п из високих и зрачних сфера пдеала отићи у загушљиву канпеларијску атмосферу међу оне гмизавце што се чиновницима или, боље рећи, званичницима. зову ! Тако је морао човек узвикнути у чуду, кад је видео .Љубивоја, негдашњег глумца из путујућег друштва а садањег званичника, то јест практиканта, среза власотиначког, како седи са отачаственим кметовима, прима част од њих п живо им доказује потребу нечега!

Он, који је још ту скоро као Руј Блаз страховито грмео читајући буквицу самим министрима п грандима шнанским, сада налегао преко механског стола, завалпо капу на потиљак па се купе свим на свету, скида, што рекли, звезде се неба доказујући неписменим кметовима потребу једног среског питомца за медицину, потребу коју они тешко схватају и зато једнако плаћају пиво.

Па, ипак, морало је тако бити! Нешто јаче од њега пагпало га је да сам својом руком мораде погасити онај

11