Srpski književni glasnik

162 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

свештени огањ који је буктио у срцу му; да се махне глумовања пи да потражи утехе п спаса у густим редовима отачаствених hara.

Читалац ће извесно запитати: а шта је то могло бити, што је могло да растави глумца — п то Љубивоја глумца -— од позорнице, кад је то само мотика у стању да учини 7! А шта би друго п могло то бити, што га је нагнало на један такав судбоносан п за живот његов епохалан догађај, него љубав, она љубав која је од како је света и века и људе, и то од какве памети, збуњивала и нагонила их да раде којешта, — те неће њега, човека од срца, збунити и нагонити на нешто што је тако ретко у аналима путујућих друштава! Да, то беше несретна љубав; превара којој равне није било од како је света п века, од како је ђавола и женског пола.

Седам месеци зидао је он, тако да се изразим, храм својој љубави, а један цигло дан — управо једна фатална закуска после представе, — разорила је ту седмомесечну грађевину, п његова Хрпетина која се у глумаштву прозвала Лепосава (а коју је он из милоште звао Меримом и Добрилом, а п цицом п мачкицом), изневери га п остаде ту у месту, у Иригу, као новопронађена роbaka старога момка господина Неце судца, који је одмах поновио од главе до пете у бордо илиш; фини тежаг илиш од каквога је у свој богатој њиховој гардероби само „лајб“ један био, па m тај облачила само г-ђа лиректорка кад је, то јест, пграла Краљицу Јелисавету у „Марији Стјуарт“.

И, што рекао Шајлок, кад су му украли ћер, „да је којом срећом ко од рода варпавиног укро, волио би нег што је хришћанин“, тако је нешто осећао сад и Љубипоје. И њему би лакше било, да му је неко од колега то учинио. Некако остало би, што рекли, у фамилији, не би тако болело, п зато би се временом п загладил“. А, после, и није то баш тако ретка ствар; не би он први пи последњи био коме је тако што паспрало. Свршило би се и то са неколико прекорних речи, бусањем у грудни II