Srpski književni glasnik

172 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

штапом, није пушио у кући госпођице од Фроафона, долазио је увек с белом марамом о врату и с јако набраном чипком на прсима, са које се чинило да има нечега сродног са личностима глупим п надувеним. Разговарао је фамилијарно с лепом наследницом п говорио јој: „Наша драга Евгенија.“ У кратко, не узимајући у обзир број гостију, заменивши томболу вистом и изоставивиш господина m госпођу Гранде, ове вечери биле су сасвим сличне вечерима у прошлости. Хајка није никако ни остављала Евгенију и њене милионе; али је сад била већа, терала је боље п све јаче опкољавала свој плен. Да је Шарл дошао из далеке Индије, нашао би исте личности п исте рачуне. Госпођа од Грасена, према којој је Евгеипја била сушта љубазност п доброта, није никако давала мира Кршповљевима. Али и сад, као некад, одвајала је Евгенија од осталих гостију; п сад, као некад, био би Шарл опет суверен. При свем том било је неког напретка. Кита цвећа, коју је некад председник доноспо Евђенити о њеном дану рођења, постала је перподична. Свако вече доноепо је он богатој наследници велику п дивну киту цвећа, коју је госпођа Корнуље пред свима метала у један суд и крадом бацала у један кут дворишта, чим би се гости разишли. Почетком пролећа госпођа од Грасена покуша да наруши срећу Кришотоваца говорећи Евгенији о маркизу од Фроафона, који би поправио своје рђаво материјално стање, кад би паследница пристала да му једним брачним уговором врати његово добро. Госпођа од Грасена нарочито је ударала гласом на достојанетво пера, на титулу маркизе, и, сматрајући презриви осмех Евгенијин за одобравање, говорила. је свуда, да женидба господина председника Кршиоа није "тако сигурна ствар као што се мисли.

— И ако је господину од Фрозфона. педесет годпна, говораше она, опет не изгледа ни мало старији од господина Кришоа; истина, удовац је, има деце; али је маркиз, биће француски пер, а у данашње време није лако наћи тако добру прилику. Ја знам поуздано