Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 171

руком na је обасипају хвалом. Од ових једнодушних хвала, које су биле за њу нешто ново, Евгенија је у први мах црвенела; али неосетно, ма како неотесане да су биле те хвале, њено се уво навикну да слуша како је лепа, и кад би какав нови гост казао за њу да је ружна, она би према томе била сад много осетљивија но пре осам година. Она напослетку заволе ова ласкања, која је потајно полагала пред ноге свога идола. Навикну поступно да се понашају према њој као према каквој владарци п да јој двор свако вече буде пун. Господин председник од Бонфона. био је јунак овога малог друштва, у коме се непрестано хвалила његова духовитост, његова личност, његово знање и његова љубазност. Један скрену пажњу на то, како је председник у току последњих селам година јако увећао своје имање, како Бонфон доноси најмање десет хиљада динара дохотка и како као клин улази, као и сва добра Кришовљевих, у огромно имање наследничино.

Знате ли, госпођице, рећи ће један редован гост, ла Кришовљеви имају четрдесет хиљада ливара дохотка.

— Сем готовине, прихвати једна стара Кри'потовка, госпођица. од Грибокура. Ту скоро један господин из Париза понудио је господину Кришоу две стотине хиљада динара за његову бележничку канцеларију. И он је мора продати, ако буде изгледа да ће бити постављен за примирителног судију.

— Он жели да буде председник првостепеног суда на место господина од Бонфона, и припрема земљиште за то, одговори госпођа од Оресонвала; јер господин председник постаће саветник, па председник вишег суда; п то ће постићи, јер има и сувише средстава за то.

— Да, то је врло угледан човек, рече други један. Не чини ли се и вама тако, госпођице7

Господин се председник трудио да стоји у складу с улогом коју је хтео да игра. И ако му је било четрлесет година, а лице опаљено и сурово, обележено као готово сва судијска лица, облачио се као младић, играо се